Bolje od kuće, gde ćeš?
1/3

Bolje od kuće, gde ćeš?

14. maj 2014, Beograd

U svojoj 24. godini, Emran Emini je jedini hranilac svoje četvoročlane porodice. Počeo je da radi kada je imao samo 13 godina, na gradilištima kao „fizikalac“ i kao čistač u nekoliko beogradskih javnih komunalnih preduzeća. Kaže da ne može da završi osnovnu školu zato što mora da radi. Uprkos svom teškom životu, Emran je razdragan,  veseo i pun optimizma.

„Naša kuća bila je u Uroševcu, na Kosovu, ali smo morali da odemo...došli smo u Beograd 1999. Prvih nekoliko godina živeli smo pod kiriju, ali vremena su bila teška i nismo mogli više da plaćamo. Ćale i ja smo ozidali malu sobu ispod mosta Gazela“.

„Uslovi su bili užasni. Nije bilo higijene. Sve je bilo prljavo“ – mršti se Emran dok govori.

Emran i njegova porodica preselili su se 2009. godine u mobilnu stambenu jedinicu u Kijevu. Opisuje kako se osećao u novom okruženju, s obzirom na to da se mnogo puta selio u tako ranom uzrastu. „Na početku , ošamutio sam se. Nisam znao gde da kupim hleb. Ili, gde da čekam autobus. Bio sam totalno zbunjen. Izgubio sam posao. Ali imao sam sreće! Našao sam posao mesec dana kasnije, i radim na (obližnjoj) pijaci na Vidikovcu od tada. Radim sa metlom – „ona“ mi je sve, moj osnovni alat za prehranjivanje” – šaljivo dodaje Emran.

Iako je njegov otac uspeo da proda imanje u Uroševcu i kupi mali plac u Surčinu 2005. godine, blizu ključne beogradske obilaznice, gde je porodica počela izgradnju male kuće, novac je bio brzo potrošen i nisu bili u stanju da dovrše radove na kući i da se usele.

Uz podršku Evropske unije, posredstvom projekta „Sagradimo dom zajedno“, Emran sada završava radove na kući. Porodica Emini je jedna od jedanaest porodica koje rekonstruišu sopstvenu imovinu, pošto su dobili građevinski materijal, uz potreban tehnički nadzor i savetodavnu pomoć.

„Čim je došao materijal odmah sam počeo da radim. Vidi!“ – pokazuje na dve prazne sobe Emran. „ Ovde sam napravio pregradni zid kako bih imao kuhinju i kupatilo. A ovde sam stavio izolaciju. Šta mi je bilo najteže? Prozori i vrata. Da mi nije zeta, verovatno ne bih uspeo“, objašnjava Emran.

Ali Emran, takođe, ceni i podršku svojih kolega. „Uzeo sam nekoliko dana odmora, ali su moji prijatelji sa posla uskočili u pomoć i preuzeli nekoliko mojih smena, i tako uložili svoje slobodno vreme kako bih ja mogao da završim gradnju.“

Emranova žena Vesna već planira gde će da zasadi cveće u bašti ispred kuće. Njegova majka, Aljie željno čeka da se preseli u novi dom, gde će njegova dvogodišnja ćerka, koja nosi bakino ime, imati lepo mesto za igru.

„Neće biti gotovo čak ni kada završim kupatilo, kuhinju i podove.  Svaka kuća uvek ima posla. Treba mi ograda, pa da betoniram stazu...uvek ima posla u kući”

„Ali, ne žalim se”, Emran žurno dodaje.  „Bolje od kuće, gde ćeš? “ – zaključuje pun entuzijazma. 

Text Print
© Sagradimo dom zajedno, 2014. Sva prava zadržana.