Gospodar svog života

24. decembar 2015, Bojnik

Sredinom juna 2014, četvoročlana porodica Bančić se preselila iz Beograda, u svoju rekonstruisanu kuću u Bojniku. Iako žive na samom kraju sela, za Gorana (51) i njegovu porodicu ova kuća je dobar početak novog života.

„Ovo je normalan život, ja sam prezadovoljan kako sam završio ovu kuću“, kaže Goran, „i mnogo nam je bolje nego ranije. Već smo posadili baštu, imamo povrće. Ja čuvam neku stoku, pa zaradim meso. Ne moramo u mesaru“.

Putem projekta „Sagradimo dom zajedno“, koji finansira Evropska unija sa 3.6 miliona evra,a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge, Goranova porodica je dobila materijal za obnovu kuće, kao i motokultivator sa prikolicom, za dohodovne aktivnosti.

„Najviše sam zadovoljan što smo uspeli da napravimo krov na kući. Ranije je bila vlaga unutra. Sada je više nema. Sa motokultivatorom, obrađivaću zemlju. Imam nekih 15 ari. Planiram da zasadim maline i još povrća. Nešto za nas, nešto ću da prodajem“.

Supruga Snežana (51), sinovi Samir (31) i Slađan (19) kažu da  svi idu u nadnicu. Radi se vinograd i obrađuje zemlja, a ponekad ima posla i na gradilištima. Za Gorana se priča da je dobar radnik, pa ga zovu kad treba pomoć. Odnosi sa komšijama su dobri i porodica ne žali što se vratila u svoje rodno mesto.

Goranova porodica je u Beogradu živela u stanu, a kad je ponestalo novčanih sredstava da se plaća podstanarstvo, preselili su se ispod Gazele, gde su bili deset godina. „Onda su nas preselili u Kijevo, u kontejner. Ja sam skupljao karton, i uspeo da skupim pare da kupim ovaj naš plac u Bojniku“.

„Ovo je jedan mir, jer je tamo gde sam živeo, u kontejneru, uvek bilo napeto. Neko se napije, dođe, psuje. To mi se više puta desilo. Ja onda pustim televizor, pojačam muziku da ga ne čujem. Tako sam izbegavao te svađe i te probleme“.

„A ovde, u našoj kući, nema ko da mi naređuje. Gosti mogu da dođu uvek. I ja sam gospodar svog života“, završava priču Goran.