Kao da smo dobili na lotou!

3. april 2015, Resnik

„Hajde, hajde. Samo napred. Za vas su vrata uvek otvorena“, širom otvorenih ruku dočekuje nas Zoran Milošević, koji je od projekta „Sagradimo dom zajedno“ dobio pravnu pomoć da legalizuje svoje imanje. Porodica Milošević je najpre živela u neformalnom naselju Belvil, odakle je privremeno raseljena u novoformirano naselje Resnik. Posredstvom projekta, koji finansira Evropska unija sa 3,6 miliona evra, 170 porodica koje su živele u neformalnim naseljima dobiće trajno stambeno rešenje: u socijalnim stanovima, seoskim domaćinstvima, ili kroz podršku za rekonstrukciju sopstvene imovine.

Dok ulazimo u kuću, sa radošću i nestrpljenjem Zoran priča šta je sve urađeno u međuvremenu: „Vidite! Omalterisali smo gore, stavili rigips. Nismo stali na onome što nam je dato, već smo nastavili i sami.“ Zoran je starosedelac u Iveriću. Tu su mu rođeni otac i deda. Nakon smrti oca, od tetke je kupio pet ari placa i u okviru projekta dobio podršku za prenos vlasništva na svoje ime.

„Meni su nudili stan ili da mi kupe domaćinstvo. Ja nisam to hteo, jer imam ovo imanje, nedovršenu kuću, ono što se kaže, dedovina. Odmah sam to rekao, jer želim da završim ovu kuću koju sam počeo da gradim 2000. godine. Ovde je pre bila čatmara. Ali kada smo moja Sneža i ja malo finansijski stali na noge, počeli smo da gradimo novu kuću. Malo po malo. Šparali smo i od usta da bi napravili nešto našoj deci. I onda ste vi došli...“

„Koliko puta se probudim noću i ne mogu da verujem da je istina. Kao da smo dobili na lotou“, nastavlja Zoran. „Kada sam tog jutra pogledao kroz prozor i ugledao kamion sa robom mislio sam da i dalje spavam i sanjam. Frižider i veš mašina rade odlično. Prezadovoljni smo. Međutim, pojavila se vlaga u međuvremenu u kući, pa smo uradili i izolaciju. Kako smo postavili stiropor, nema više vlage. Stavili smo i PVC stolariju i omalterisali gore.“

Zoran sa suprugom Snežom se ne zadovoljava onim što je urađeno do sada i ima dalje planove: „Sredili bi i ovu nedovršenu zgradu iza kuće, ako se ukaže prilika, napravili bi i garažu. Trebaće. Znate da smo pre poplave skoro svi radili na farmi pilića. Probaću da uzgajam piliće ovde i neku krupniju stoku. Da imam nešto ovde, da ne idem više za Beograd, da se ne maltretiram tamo, da ne spavam po buništima i kartonima.“

Isprepletenih prstiju oslonjenih o sto, pogledom uprtim u kuhinju, Zoran je završio: „I šporet radi odlično. Upravo se sprema večera da u svom domu imamo dobro zdravlje i da u kući vlada mir i porodična harmonija.“ Sajbija* s tobom Zorane.

 

* Prema romskom verovanju porodice imaju svog anđela čuvara - Sajbiju