Loše, bolje, sada je najbolje

13. februar 2015, Beograd

„Znaš kako je bilo!? Loše, bolje, sada je najbolje. Ja idem sve na bolje, a bolje od ovoga mi ne treba. Samo treba održavati, jer ipak je ovo veliki plac, ima deset ari“, uz osmeh govori Kurteši Erđan, jedan od korisnika projekta „Sagradimo dom zajedno“. Kada je došao sa Kosova, Erđan je želeo jedno. Da ima svoj dom. Kao interno raseljeno lice, životni put ga je iz Roma mahale u Kosovskoj Mitrovici doveo u Beograd. Najpre, u nehigijensko naselje Belvil, a potom i u novoformirano naselje Makiš 2.

Posredstvom projekta „Sagradimo dom zajedno“, uz finansijsku podršku Evropske unije (EU) od 3.6 miliona evra, dvadesetšestogodišnjem Kurteši Erđanu i njegovoj porodici je kupljena kuća u Bačkom Gradištu. Projektom su obezbeđena sredstva da ukupno 170 porodica Roma, koje su ranije živele u nehigijenskim naseljima u Beogradu, dobiju trajno stambeno rešenje.

„Da sam tražio, da sam molio nekog za ovo, ne bi’ pronašao. Meni je mnogo lepo ljudi ovde, da ne mogu da opišem, i mirno. Nikad se više ne bi’ vratio u Beograd. E, gde sam živeo. Baraka je bila visoka dva metra i 30 centima, a đubre ispred metar i po”, sleže ramenima naš domaćin.

Dok uz šporet na drva koji je dobijen putem projekta, kao sastavni deo osnovnog kompleta bele tehnike koji još čine  veš mašina i frižider, Samire, Erđanova supruga, uspavljuje svog najmlađeg sina i dodaje: „Dok smo živeli u kontejneru, kad ‘oću nešto da skuvam za decu, čorbu, bilo šta, to se oznoji, pa onda kaplje sa plafona.”

Erđan je svoju devet godina stariju suprugu prihvatio sa petoro dece. Oni imaju još petoro. Najstariji među njima Besnik i Burhan ga oslovljavaju sa „tata”. „Tata, burazer i ja smo poriljali baštu, i sada čekamo proleće da nastavimo da je sređujemo”, reče Besnik.

Međutim, širinu i izdignutost iznad stereotipa pokazali su i  meštani Bačkog Gradišta, koji su pored ove dvanaestočlane porodice prihvatili još 14 porodica koje su se u sklopu projekta „Sagradimo dom zajedno” preselile u opštinu Bečej.

„Komšije su super, stalno dolaze, pomažu. Ta kapija je otvorena nekad po ceo dan. Ali nema niko da dira, da otima, da krade, da se gura. Komšija Ilija dođe na kafu. Cene ljudi, poštuju te, tako i ja njih isto. Ima tu jedan komšija Luka iz Hrvatske. Njegova supruga stalno donosi za decu slatkiše“, srećan je i skroman Erđan.

U današnjem svetu u kome se traži odgovor na pitanje kako živeti kada je goli opstanak uslovljen degradacijom i prodajom svega moralnog, dostojanstvenog i ljudskog, Luka sa svojom suprugom i ostalim meštanima Bačkog Gradišta, kao i porodica Kurteši Erđana daje odgovor. Osmeh, lepa reč, dobra dela, pozitivne misli…